Zašto bi trebalo da izbegavamo određene sastojke u kozmetci

Određivanje štetnih sastojaka u kozmetici nije jednostavan zadatak.

Prvo, zato što za svaki sastojak postoji razlog zašto je upotrebljen, to jest, ima neku funkciju: pomaže u čišćenju, hidrataciji, očuvanju kože.

Zašto je tako teško odrediti da li je neki sastojak štetan ili ne

Pre nego što sastojak definišemo kao potencijalno štetan, moramo pronaći pouzdane izvore koji to potvrđuju. Ako započnemo s istraživanjem jednog sastojka, naći ćemo pregršt članaka o tome i koliko su dobri i loši od raznih stručnjaka.

Ista stvar se dešava kada to posmatramo sa pravne strane. Svaka država sprovodi sopstveno istraživanje i donosi propise. Danska je preduzela preventivni korak i uvela potpunu zabranu nekih parabena u kozmetici za decu do tri godine. Kalifornija je navela DEHP (dietilheksil ftalat) kao hemikaliju “koja je državi poznata” da izaziva rak. Formaldehid je zabranjen za upotrebu u kozmetici u Japanu i Švedskoj.

Važno je napomenuti da bi svi navedeni sastojci u proizvodu trebalo da budu u tolikoj količini da ne štete našem telu. Ali činjenica je da dobijamo nove informacije svakog dana. Da li je zabranjena upotreba formaldehida u Japanu i Švedskoj znači da je ta supstanca štetna za Japance i Šveđane a bezbedna za ostatak sveta? Sigurno ne. Sama činjenica da se sastojak smatra potencijalno štetnim za nas znači da bi ga trebalo izbegavati, posebno jer postoji dokazano bolja opcija.

Provera liste sastojaka je važna

Sastojci kozmetičkih proizvoda navedeni su redosledom kojim su prisutni u najvećoj količini. Ako je od 100% proizvoda najveći postotak vode, prvo će voda biti navedena. Naravno, tačan procenat svakog sastojka gotovo nikada neće biti naveden.

Ali količina je podjednako važna

Bilo koji proizvod koji sadrži vodu može se pokvariti. Konzervansi su neophodni u svim proizvodima koji sadrže vodu, sprečavaju rast mikroorganizama i tako nas štite od potencijalne infekcije, a vrlo je malo proizvoda koji zaista mogu biti bez konzervansa. Ali mogu biti i štetni ako se nalaze u proizvodu u velikim količinama. Dakle, nije bitna samo supstanca već i njena količina u proizvodu.

Međutim, neki sastojci, čak i ako se nalaze u proizvodu u najmanjoj količini, mogu imati agresivne efekte i izazvati alergije, pa je najbolje da ih potpuno izbegavamo i prebacimo se na prirodnije varijante (a uvek postoje dobre, proverene zamene).

Za više informacija o sastojcima koji mogu biti štetni za zdravlje, pogledajte listu sastojaka u kozmetici koje treba izbegavati.

Ako je pregledavanje liste sastojaka na etiketi komplikovano ili nemate vremena, postoje sertifikati na koje se možete osloniti, jer garantuju da proizvod sadrži proverene, dobre sastojke. Samo potražite sledeće sertifikate na etiketama:

1. ECOCERT
2. NaTrue
3. BDIH
4. Austria Bio Garantie
5. COSMOS
7. USDA-Organic
8. Cosmébio
9. NATURE THANX
10. ICEA

Kozmetik, Certificates, kosmetika, kozmetickim, Cilt, Kozmetik.

4 thoughts on “Zašto bi trebalo da izbegavamo određene sastojke u kozmetci

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

1 + four =